Centar za evropske politike (CEP) naveo je u saopštenju da bi banke u Srbiji mogle da sada otpišu deo duga po osnovu kamata nagomilanih za vreme moratorijuma.
Kako su naveli, banke koje su tokom krize pokazale visok nivo društvene odgovornosti bi sada mogle da otpišu deo duga kako bi ublažile teret duga stanovništvu.
“Udar na građane ili udar na banke – sad je pitanje šta izabrati. Ali, nije idealno rešenje da se to tako završava. Nisam pobornik tih instant rešenja, pogotovo što se tu uzima u obzir i druga strana”, rekao je za B92.net analitičar i osnivač portala Kamatica Dušan Uzelac.
Kako kaže, u poslednje vreme su banke u bezbroj situacija banke pokazale da nisu rešavale krize, već ih češće podsticale.
“To je problem država koje svoj sistem oslanjaju na banke, a s obzirom da imamo bankocentrični finansijski sistem, ne možemo ignorisati njihovu poziciju. Zato mislim da takve mere ne bi dale efekat koji se očekuje”, kaže on.
Navodi da se zaduženost ne rešava u bankama već u institucijama ličnog bankrota gde se onda potpuno menja relacija saradnje banke i klijenta.
“Onda banka potpuno drugačije pristupa zaduženjima i predviđa ovakve ili slične scenarije. Kada postoji institucija lilnog bankrota, silom prilika je banka u obavezi da planira da može ostati bez svih para i to joj indirektno nalaže odgovornost koju sada de fakto nema”, navodi Uzelac.
CEP u svom saopštenju navodi da će plaćanje rata, plus nagomilane kamatne stope, biti značajan udar na finansije građana, naročito kada su u pitanju kamate na kreditne kartice, budući da su kamate na takvu potrošnju najveće, a udeo plaćanja kreditnim karticama veliki i sve više raste, a kako je rekao Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe u Nacionalnom konventu o EU, moglo bi se očekivati od banaka, s obzirom na okolnosti, gde pre svega misli na negativan Euribor zbog čega se bankama praktično isplati da pozajmljuju, da budu svesnije težine situacije sa kojom se stanovništvo susreće i da izađu sa predlogom o otpisu dela kamatnog duga.
Uzelac ovo komentariše kao vrlo romantično shvatanje banaka.
“Ko doživi banke kao socijalne institucije u velikoj je zabludi. Nemoguće je od banaka očekivati razum. Njih zanima profit – gde ga ima, tamo će pomeriti svoja sredstva, a gde ga nema, one će ih povući. Danas je bankama lakše nego ikada da ‘na klik’ sve svoje transakcije prebace, na primer, u Singapur”, navodi Uzelac.
Kako kaže, ne možemo da očekujemo razumevanje od banaka jer one rade po potpuno drugom režimu.
Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ima slično viđenje.
“Lično mislim da to, koliko god se činilo pravično, i ne bi bilo tako pravično jer bi neko drugi morao da plati cenu za to što bi banke onima koji su tražili moratorijum izašle u susret. To bi, s druge strane, zahtevalo da banke povećaju svoje kamatne stope, svoje naknade i slično koje bi onda svi zajedno plaćali”, kaže Hanić za B92.net.
On poredi ovu situaciju sa onom koja je bila aktuelna sa korisnicima kredita u švajcarskim francima.
“Kao što znate, i u vreme kada je trebalo da se donese odluka u vezi sa zaista enormno visokim kamatama koji su plaćali korisnici kredita u švajcarskim francima, bio je veliki otpor onih drugih koji su imali kredit u evrima i trećih koji nisu dobro prošli. Taj je otpis njima, korisnicima tih drugih kredita značio opterećenje na ovaj ili onaj način i to je problem”, rekao je Hanić.
