Od zlatne 2008. kada je bilo zaposleno 32.342 zaposlenih u bankarskom sektoru, do danas broj je pao na 23.342. Očekivanja su da će se i ove godine nastaviti trend smanjenja ukupnog broja zaposlenih u bankarskom sektoru, a za to postoji više razloga.
Primarni je gašenje i pripajanje banaka, a koje je sa sobom neminovno nosilo i smanjenje broja zaposlenih. Tako prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, za treće tromesečje prošle godine, bankarski sektor je zapošljavao 233 osoba manje nego na kraju juna 2017, a što je posledica toga što je 13 banaka smanjilo broj zaposlenih za 416, dok je 14 povećalo broj za 183 novozaposlena.
Kada se posmatra broj zaposlenih u poslednjih pet godina, u proseku godišnje je bez posla u bankama ostajalo po hiljadu ljudi.
Gašenja velikih domaćih, pa otvaranje novih banaka
A šta se sve dešavalo u ovom sektoru, dve decenije unazad možda najbolje ilustruje priča Zorice Bajić (50) godina iz Beograda. Kao pripravnik počela je u JIK banci koja je zapošljavala 1.200 radnika, potom je banka ugašena, a ona je našla posao u Izvoznoj banci koja je imala 110 radnika. Banka odlazi u stečaj, ona ostaje bez posla. A onda 2002. počinje da radi u stranoj banci koja se tek pojavila u Srbiji, u kojoj je posao dobilo 450 ljudi.
– Potom je ta mala strana banka kupila jednu veliku domaću u kojoj je bilo zaposleno dve hiljade ljudi, iz godine u godinu se smanjivao broj koji je došao na 1.500. U međuvremenu banka je prodata drugoj grupaciji. Sad svi čekamo šta će biti. Ovo sve se dešavalo u poslednjih 25 godina, a tek je pitanje šta će biti ovoj godini. Da se bojim, ne bojim se. Zanat pečen imam, verujem i da nova vremena traže iskustvo i znanje, jer ne može sve ni nove tehnologije da zamene – kaže samouvereno Zorica.
Dominantno učešće banaka iz Italije, Austrije, Grčke, Francuske…
U Srbiji dominantno učešće u bankarskom sektoru imaju banke poreklom iz Italije, Austrije, Grčke, Francuske, pa i Mađarske.
Nije ni zanemarljiv uticaj i banaka u domaćem vlasništvu, u kome se izdvajaju one sa državnim kapitalom ali i privatnim – poznatih biznismena Miodraga Kostića, kao i Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića.
Sa 46 banaka 2002. godine na 29
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da su transakcije pripajanja banaka uticale na broj zaposlenih. Podseća i da se godinama smanjuje i broj banaka.
– Godine 2002. imali smo 46 banaka danas 29. Smanjivanje broja banaka je trend u svetu. Konkurencija je nemilosrdna i u takvoj tržišnoj utakmici teško je malim bankama, jer veće banke imaju veće izvore i onda i niže kamatne stope. Očekivanja su da će se trend smanjenja broja nastaviti verovatno i u budućnosti – kaže Veroljub Dugalić.
Mobilni menjaju šaltere
Osim pripajanja banaka, još jedan je razlog zašto one koje posluju, u težnji da smanje troškove, pribegavaju smanjenju broja zaposlenih. Novi trendovi, sve veća upotreba mobilnog bankarstva koje zamenjuje zaposlenog na šalteru, neminovno utiču i da se smanjuje broj radnika.
– Usled razvoja novih tehnoloških rešenja i softvera, bankarska industrija je suočena sa automatizacijom sve većeg broja procesa zbog čega se smanjuje potreba za angažovanjem radne snage. Ovakav trend je prisutan u svim zemljama i utiče na potrebe banaka da zapošljavaju odnosno zadrže broj zaposlenih na postojećem nivou. Srbija je već suočena sa ovakvim promenama i nije realno očekivati da će se ukupan broj zaposlenih u bankarskom sektoru povećati. Vrlo je verovatno da će broj zaposlenih ostati na postojećem nivou ili da će biti blago smanjen – kaže za “Blic” Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Izvor: blic.rs
