BERZAINOSTRANE BANKESLIDER

Plan koji može promeniti današnje sile: Rusija i Kina tresu ekonomiju SAD, dolar uzdrman

Ruska vlada je nedavno objavila da će izdati gotovo 1 milijardu dolara u državnim obveznicama, ali ne u američkim dolarima, kao što je to uglavnom bio slučaj. Pre će to biti prva prodaja ruskih obveznica u kineskom juanu.

Iako 1 milijarda dolara možda ne zvuči  mnogo, u poređenju sa ukupnim kapitalom Narodne banke Kine od više od 1 triliona dolara, ili američkim federalnim dugom većim od 20 triliona dolara, njen značaj prevazilazi nominalni iznos. To obe vlade testiraju potencijal za državno finansiranje infrastrukture i drugih projekata, nezavisno od dolarskog rizika od takvih događaja kao što su finansijske sankcije američkog trezora.

Ruski dug i kineski juan

Visina nacionalnog duga Rusije je niža od bilo koje velike industrijske zemlje, svega 10,6% BDP-a za tekuću godinu. To je omogućilo Rusiji da izdrži američke finansijske sankcije nametnute od 2014. godine, i primoralo zemlju da se za opstanak finansijske stabilnosti okrene Kini.

 Sada rusko Ministarstvo finansija planira prvu prodaju ruskog duga, u formi obveznica denominovanih u valuti kineskog juana. Veličina prve ponude u vidu testiranja tržišta, iznosiće 6 milijardi juana, ili nešto malo manje od 1 milijarde dolara.
Prodaju su organizovali državna ruska Gazprombank, Banka Kine i najveća državna banka Kine, Industrijska i komercijalna banka Kine. Ovaj potez je ubrzan izveštajima da američki Trezor ispituje potencijalne posledice proširenja kazni, koje su do sada bile koncentrisane na ruske projekte nafte i gasa, da uključe i ruski državni dug u svoj rat sankcijama.
Novim juan obveznicama će se trgovati na Moskovskoj berzi sa ciljem da se prodaju kineskim investitorima kao i međunarodnim i ruskim zajmodavcima po atraktivnim kamatnim stopama.

Zapadne sankcije ili pretnje sanckijama primoravaju Rusiju i Kinu da više strateški sarađuju u onome što postaje seme istinske alternative sistemu dolara.

Kineski petro-juan

Koraci za početak izdavanja ruskog državnog duga u juanu su paralelni sa još jednim značajnim razvojem u pravcu šireg međunarodnog prihvatanja juana nasuprot američkog dolara. Kineski regulatori su 13. decembra obavili završne testove u prirpremi za pokretanje naftnih fjučersa, podržanih juanom a ne dolarom, kojima će se trgovati na Šangajskoj berzi.

 Kina je najveći uvoznik nafte na svetu. Kontrola finansijskih tržišta naftnih fjučersa je do sada bila strogo čuvana odgovornost banaka Vol Strita i NJujorških, Londonskih i drugih berzi fjučersa koje oni kontrolišu. Pojava Šangaja kao glavnog centra naftnih fjučersa u juanu, bi mogla značajno oslabiti dominaciju dolara u trgovini naftom.

Kineski naftni fjučersi u juanu će sada omogućiti kineskim trgovinskim partnerima, da plaćaju zlatom ili da juan pretvore u zlato bez potrebe da novac zadržavaju u kineskim sredstvima, ili da ga pretvaraju u američke dolare. Izvoznici nafte kao što su Rusija, Iran ili Venecuela – koji su na meti američkih sankcija – sada mogu izbeći te američke sankcije tako što će izbegavati trgovinu naftom u dolarima.

U septembru prošle godine je Venecuela odgovorila na sankcije SAD tako što je državnoj nafnoj kompaniji i trgovcima naložila da ugovore o prodaji nafte sklapaju u evrima, i da više ne plaćaju i ne primaju američke dolare.

Zlato za naftu?

Fjučersi Šangajske međunarodne energetske berze će potpomoći i učvrstiti proces prodaje nafte Kini za juan, što je Rusija započela nakon sankcija 2014. godine. To će i drugim proizvođačima nafte širom sveta omogućiti da svoju naftu prodaju za juan umesto dolara.

Kako bi ponuda bila još privlačnija, Kina je fjučerse sirove nafte povezala sa opcijom da efikasno pretvore juan u fizičko zlato preko berzi zlata u Šangaju i Hong Kongu. Mogućnost pretvaranja naftnih fjučersa u juanu u zlato će kineskim fjučersima dati konkurentnu prednost nad Brent-om i West Texas Intermediate.

Iran u EEU

Rastućoj saradnji širom Evroazije, centrirane oko Kine i Rusije, će biti dodat još jedan element – Iran. Prema rečima Behrouza Hasanolfata iz iranske Organizacije za promociju trgovine, u saopštenju objavljenom na iranskoj državnoj Pres-TV, već u februaru 2018. godine će Iran postati član ruske Evroazijske ekonomske unije (EEU).

Trenutno EEU, kreirana 2015. godine, uključuje Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan, koji kreiraju veliku zonu za slobodan tranzit robe, usluga, kapitala i radnika između država članica. EEU je trenutno tržište od 183 miliona ljudi.

Dodatak Irana sa njegovih više od 80 miliona stanovnika bi bio veliki podsticaj ekonomijama EEU i njihovom ekonomskom značaju, stvarajući zajedničko tržište sa više od 263 miliona ljudi, sa kvalifikovanom radnom snagom, inženjerima, naučnicima i industrijskim znanjem.

Iran je već, uoči eskalacije pretnji od Vašingtona, objavio da traži načine da proda svoju naftu za ne-dolarske valute. Integracija u EEU bi mogla doneti rešenje za ovo jer se Iran, Rusija i Kina neizbežno približavaju pred neumornim pritiscima SAD na sve tri zemlje.

Srazmerno sa pritiscima Zapada, nacije Evroazije razvijaju načine da povećaju svoje ekonomije nezavisno od finansijskih sankcija američkog Trezora. U retrospektivi, verovatno će ove američke sankcije biti viđene kao jedan od glupljih pokušaja Vašingtona da dominira ekonomijama Evroazije.

Izvor: webtribune.rs

Tags

Povezane vesti

Back to top button