Za lažnu novčanicu nema nadoknade

Krivotvorenog novca na tržištu iz godine u godinu je sve manje, pokazuju upravo objavljeni podaci Narodne banke (NBS). Falsifikatori novca ipak ne miruju.

Izveštaj centralne banke za prošlu godinu pokazuje da je, u postupku ekspertize novca primljenog pod sumnjom da je falsifikovan, otkriveno ukupno 6.779 komada „lažiranih” novčanica i domaćeg i stranog novca.

Otkriveno je mnogo više falsifikovanih dinara i to 5.834 novčanice, što je 5,5 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, kada je otkriven 6.171 komad tih novčanica.

Među otkrivenim dinarskim falsifikatima većina su novčanice od 1.000, 2.000 i 500 dinara. Ta tri apoena zajedno čine 96,9 odsto svih falsifikovanih dinara.

Kada se uporede otkrivene falsifikovane dinarske novčanice s gotovim novcem u opticaju, koji je 31. decembra 2017. iznosio 331,06 miliona komada novčanica, ili 197,93 milijarde dinara, vidi se da je na milion komada originalnih novčanica u opticaju otkriveno 17,6 komada falsifikovanih novčanica gotovog novca, to jest na milijardu dinara u opticaju otkriveno je 36.006 dinara falsifikovanog novca.

Prošle godine takođe je otkriveno 945 komada stranih falsifikovanih novčanica što je 2,2 puta manje nego u 2016. godini, kada je otkriveno 2.095 komada tih novčanica. Otkriveno je 778 falsifikovanih novčanica evra, što je dva i po puta manje nego u istom periodu prethodne godine, kada je evidentiran 1.971 komad tih novčanica. Takođe je otkriveno 146 komada falsifikovanih novčanica američkog dolara, što je 31,5 odsto više nego prethodne godine, kada je evidentirano 111 komada tih novčanica. Gotovo isključivo je evidentiran falsifikat apoena od 100 dolara.

Otkrivena su i tri falsifikata švajcarskog franka, deset nemačke marke, sedam britanske funte i jedan australijskog dolara.

Falsifikovani novac mora da se preda bilo kojoj banci ili u MUP-u, jer puštanje takve novčanice u opticaj predstavlja krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

– Ukoliko građanin sumnja da je novčanica oštećena ili falsifikovana nikako ne treba da primi takvu novčanicu zato što nakon prijema i odlaska sa lica mesta teško može dokazati da je neku konkretnu novčanicu primio baš na tom mestu i baš od te osobe – navode u NBS.

Najbolje je da se sumnjiva novčanica uopšte ne primi. U slučaju da naknadno, po napuštanju mesta dobijanja novčanice, građanin dođe do saznanja ili sumnje da je primio falsifikovanu novčanicu dužan je da takvu novčanicu preda bilo kojoj banci ili organizacionoj jedinici MUP-a.

Po predaji novčanice građanin će dobiti potvrdu o privremenom oduzimanju, novčanica se šalje Narodnoj banci na ekspertizu, a o rezultatu ekspertize građanin će biti obavešten od banke ili MUP-a u zavisnosti od toga kome je novčanicu predao.

– U slučaju da se ekspertizom konstatuje falsifikat, NBS zadržava novčanicu bez naknade, objašnjavaju u centralnoj banci. Eventualnu nadoknadu štete građanin može tražiti od osobe od koje je novčanicu dobio ali za uspeh takvog zahteva potrebni su dokazi.

U slučaju da se ekspertizom utvrdi da je novčanica originalna građanin će dobiti svoj novac nazad.

U borbi protiv falsifikovanja novca NBS sarađuje sa MUP-om, pravosudnim organima, bankama i ovlašćenim menjačima. Ova saradnja sastoji se u dostavljanju izveštaja o rezultatima ekspertize novca primljenog pod sumnjom da je falsifikovan, obavljanju ekspertiza po zahtevu MUP-a, zatim u obučavanju zaposlenih u MUP-u, bankama i menjačnicama za prepoznavanje falsifikata novca, veštačenju falsifikata pred sudovima u krivičnim postupcima i objavljivanju zaštitnih elemenata dinarskih novčanica na sajtu NBS.

Pored toga, MUP, banke i ovlašćeni menjači imaju mogućnost da na sajtu NBS, u „Pregledu novčanica stranog novca”, koji sadrži informacije o novčanicama koje su u opticaju i onima koje su povučene iz opticaja (sa rokovima zamene), saznaju informacije o pojavi novih tipova falsifikata kao i opisima zaštitnih elemenata na novčanicama.

NBS ostvaruje i međunarodnu saradnju u borbi protiv falsifikovanja novca sa Evropskom centralnom bankom, centralnim bankama zemalja iz okruženja, kao i centralnim bankama zemalja Evropske monetarne unije.

Izvor: kamatica.com