Draginja Đurić: Kamate će i ove godine ostati niske

Od sredine prošle godine iz privrede stižu ohrabrujući signali, pogotovo iz građevinske industrije, što nagoveštava željeno ubrzanje investicione aktivnosti.

Pri­vred­ni rast je u 2017. bio ne­što ni­ži od oče­ki­va­nog, ali se ne mo­gu ospo­ri­ti us­pe­si ko­ji su pret­hod­ne go­di­ne po­stig­nu­ti na eko­nom­skom pla­nu. Po­sta­vlje­ne su so­lid­ne osno­ve za da­lje ubr­za­nje pri­vred­ne ak­tiv­no­sti u 2018, pre sve­ga kroz od­lič­ne re­zul­ta­te na pla­nu fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, uči­nak u spro­vo­đe­nju struk­tur­nih re­for­mi, kao i kroz do­dat­no oja­ča­nu ma­kro­e­ko­nom­sku sta­bil­nost.

Pri­tom kao va­žne po­tvr­de ostva­re­nog na­pret­ka vi­dim po­zi­tiv­ne oce­ne MMF-a, ne­dav­na po­ve­ća­nja kre­dit­nog rej­tin­ga, ali i bo­lju po­zi­ci­ju na­še ze­mlje na svet­skim li­sta­ma kon­ku­rent­no­sti. Ipak, ubr­za­na im­ple­men­ta­ci­ja za­po­če­tih re­for­mi i kon­ti­nu­i­tet fi­nan­sij­ske i ma­kro­e­ko­nom­ske sta­bil­no­sti bi­će nu­žni pred­u­slo­vi za odr­živ rast u na­red­noj go­di­ni, ka­že u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” Dra­gi­nja Đu­rić, pred­sed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra In­te­za ban­ke.

Po­da­ci po­ka­zu­ju da se u 2017. go­di­ni pri­vre­da ni­je vi­še za­du­ži­va­la što uka­zu­je da ni­je bi­lo ni no­vog in­ve­sti­ci­o­nog ci­klu­sa. Ka­kvi sa­da sig­na­li sti­žu iz pri­vre­de?

Od po­lo­vi­ne pret­hod­ne go­di­ne ban­kar­ski sek­tor be­le­ži po­zi­tiv­ne ten­den­ci­je u kre­di­ti­ra­nju pred­u­ze­ća, ko­je su pra­će­ne ohra­bru­ju­ćim sig­na­li­ma u pri­vre­di. Ovo je na­ro­či­to uoč­lji­vo u gra­đe­vin­skoj in­du­stri­ji, či­ji rast na­go­ve­šta­va že­lje­no ubr­za­nje in­ve­sti­ci­o­ne ak­tiv­no­sti. Oče­ku­jem i da će ne­dav­na od­lu­ka Na­rod­ne ban­ke o sni­ža­va­nju uče­šća za stam­be­ne kre­di­te u okvi­ru dr­žav­nog pro­gra­ma iz­grad­nje po­volj­nih sta­no­va da­ti do­dat­ni pod­strek sek­to­ru gra­đe­vi­ne, pa ta­ko i ukup­noj in­ve­sti­ci­o­noj i pri­vred­noj ak­tiv­no­sti ove go­di­ne. Ta­ko­đe, tre­ba oče­ki­va­ti i obim­na ula­ga­nja u in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te i sek­tor ener­ge­ti­ke. Mi kao ban­ka već go­di­na­ma pod­sti­če­mo pri­vre­du kroz sop­stve­ne pro­iz­vo­de, ali i kroz sa­rad­nju sa me­đu­na­rod­nim fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, uklju­ču­ju­ći EBRD, KFV i Evr­op­sku in­ve­sti­ci­o­nu ban­ku, i u pot­pu­no­sti smo sprem­ni da po­dr­ži­mo no­vi in­ve­sti­ci­o­ni ci­klus. Po­red to­ga, ne­dav­no smo u sa­rad­nji sa Evrop­skim in­ve­sti­ci­o­nim fon­dom tr­ži­štu po­nu­di­li i „inov­fin” du­go­roč­ne in­ve­sti­ci­o­ne kre­di­te ko­ji ve­li­kom bro­ju pred­u­ze­ća mo­gu omo­gu­ći­ti da uz re­lak­si­ra­na sred­stva obez­be­đe­nja do­đu do po­volj­nih sred­sta­va.

Ban­ke u Sr­bi­ji su se u ovoj go­di­ni u ve­li­koj me­ri oslo­bo­di­le ne­na­pla­ti­vih zaj­mo­va ko­ji su ko­či­li ve­ću kre­dit­nu ak­tiv­nost. Da li za­to mo­gu ubu­du­će da bu­du ma­lo „ši­re ru­ke”?

Sma­nje­nje ni­voa ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta do­dat­no je osna­ži­lo kre­dit­ni po­ten­ci­jal ban­kar­skog sek­to­ra, pa se da­ljim ra­dom na re­ša­va­nju ovog pi­ta­nja mo­gu oče­ki­va­ti po­zi­tiv­ni efek­ti kroz kre­i­ra­nje do­dat­nog pro­sto­ra za no­ve pla­sma­ne. Re­gu­la­tor­na una­pre­đe­nja na ko­ji­ma ra­de Vla­da Sr­bi­je i NBS, spro­vo­đe­nje na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je, kao i ot­pis i pro­da­ja lo­ših pla­sma­na sni­zi­li su nji­hov udeo na naj­ni­ži ni­vo u po­sled­njih de­vet go­di­na, ali na­sta­vak raz­re­še­nja ovog pro­ble­ma zah­te­va po­bolj­ša­nje ra­da pra­vo­su­đa, br­že re­ša­va­nje sud­skih spo­ro­va, kao i efi­ka­sni­ji ste­čaj­ni po­stu­pak uklju­ču­ju­ći i una­pred pri­pre­mljen plan re­or­ga­ni­za­ci­je sa ci­ljem bo­lje za­šti­te pra­va po­ve­ri­la­ca. Ka­da je reč o In­te­za ban­ci že­lim da na­gla­sim da vi­sok udeo pro­ble­ma­tič­nih kre­di­ta na tr­ži­štu ni­ka­da ni­je uti­cao na na­šu kre­dit­nu ak­tiv­nost, ko­ju smo iz go­di­ne u go­di­nu po­ve­ća­va­li u skla­du sa po­tre­ba­ma na­ših kli­je­na­ta, a da pri­tom kva­li­tet ak­ti­ve ni­smo pod­re­đi­va­li kvan­ti­ta­tiv­nom ra­stu. Za­hva­lju­ju­ći ni­zu pred­u­ze­tih me­ra pret­hod­ne go­di­ne do­dat­no smo una­pre­di­li kva­li­tet port­fo­li­ja i sa­da još ak­tiv­ni­je na­sta­vlja­mo da na­še re­sur­se sta­vlja­mo na ras­po­la­ga­nje gra­đa­ni­ma i pri­vre­di.

Kao i svi ban­ka­ri si­gur­no pom­no pra­ti­te po­te­ze Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke. Da li je vre­me ni­skih ka­ma­ta pro­šlo ili je mo­gu­će da im se gra­đa­ni i pri­vre­da na­da­ju i ubu­du­će?

Re­lak­si­ra­na mo­ne­tar­na po­li­ti­ka NBS-a i po­volj­ne ka­ma­te na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu stvo­ri­li su uslo­ve da ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te u na­šoj ze­mlji pad­nu na isto­rij­ski mi­ni­mum, što je re­zul­ti­ra­lo ra­stom kre­dit­ne ak­tiv­no­sti. Na­ša oče­ki­va­nja su da će di­nar­ske ka­mat­ne sto­pe i u na­red­noj go­di­ni osta­ti ni­ske. Ta­ko­đe se ne pred­vi­đa­ju ni znat­ni­je pro­me­ne u ka­ma­ta­ma na evro­in­dek­si­ra­ne kre­di­te, iako je ECB na­ja­vi­la po­ste­pe­ni za­o­kret u svo­joj mo­ne­tar­noj po­li­ti­ci. To­me u pri­log go­vo­ri či­nje­ni­ca da je euri­bor i da­lje u ne­ga­tiv­noj zo­ni i da ne­će do­sti­ći ni nul­ti ni­vo pre kra­ja 2018. ili po­čet­ka 2019. go­di­ne.

Mo­der­ni­za­ci­ja ban­kar­stva u elek­tron­skom smi­slu je da­le­ko od­ma­kla. Ka­ko se kao naj­ve­ća ban­ka na tr­ži­štu bo­ri­te s tim iza­zo­vi­ma? Ko­li­ko ula­že­te u ino­va­ci­je?

Pra­te­ći po­tre­be kli­je­na­ta i raz­voj na­pred­nih teh­no­lo­gi­ja, mi smo od­u­vek pred­nja­či­li u ino­va­ci­ja­ma. Bi­li smo pr­va ban­ka ko­ja je gra­đa­ni­ma po­nu­di­la uslu­gu bes­kon­takt­nog mo­bil­nog pla­ća­nja, omo­gu­ći­li smo im i apli­ci­ra­nje za od­re­đe­ne pro­iz­vo­de pu­tem In­te­za on­lajn ser­vi­sa, a stal­ne in­ve­sti­ci­je u al­ter­na­tiv­ne di­stri­bu­tiv­ne ka­na­le kon­stant­no nam do­no­se uve­ća­nje bro­ja ko­ri­sni­ka i tran­sak­ci­ja pu­tem uslu­ga mo­bil­nog i in­ter­net ban­kar­stva. Ipak, su­štin­ski is­ko­rak ka di­gi­ta­li­za­ci­ji po­slo­va­nja na­pra­vi­li smo po­kre­ta­njem sve­o­bu­hvat­nog pro­jek­ta una­pre­đe­nja kom­plet­nog ope­ra­tiv­nog si­ste­ma ban­ke ko­ji pod­ra­zu­me­va znat­na i du­go­roč­na ula­ga­nja i ko­ji će nam omo­gu­ći­ti da kli­jen­ti­ma po­nu­di­mo sa­vre­me­ne pro­iz­vo­de i ser­vi­se i još efi­ka­sni­ju uslu­gu.

Izvor: politika.rs