INTERVJU Dragan Lazarević, Direktna Banka: Pireus ulazi u naš sastav bez loših kredita
Krajem prvog kvartala iduće godine očekujemo završetak procedure kupovine Pireus banke i njenog preuzimanja od Direktne Banke, koja će i formalno postati vlasnik.
Nakon okončanja tehničkog dela integracije, svi ćemo poslovati pod jednim imenom, kaže u razgovoru za “Blic” Dragan Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Direktne Banke.
– Proces odobrenja je suštinski završen. Uprkos tome što je to bio veoma zahtevan proces, okončali smo ga u optimalnom roku, s obzirom na to da smo pre dva meseca potpisali ugovor o kupovini Pireus banke. Dobili smo dozvolu od Narodne banke Srbije, kao i Komisije za zaštitu konkurencije. U procesu je i odobravanje od EU, čija je Grčka članica, i evropskih agencija, koji će takođe u vrlo kratkom roku biti završen.
Uporedo sa preuzimanjem, teče i finansijski proces kupovine.
– Transakcija kupovine Pireus banke je pionirska na ovom tržištu. Ona je konzistentna sa našom strategijom koju smo do sada imali u kupovini banaka, a to je da insistiramo na ozdravljenju aktive banke. U tom smislu je preduzeto više uzajamno povezanih koraka da bi se bolešljiva aktiva banke zamenila zdravom. I to je integralni deo ovog procesa u kome od uskoro bivših vlasnika Pireus banke dolazi više od 70 miliona evra, a u funkciji odlaska loših kredita. Preko 25 miliona evra veći je iznos ulaska gotovine od iznosa loših kredita. To je bio dogovor sa dosadašnjim vlasnikom koji će dati rezultat – rast kapitala, uz ozdravljenje bilansa stanja banke.
Koja bi poruka bila za klijente Pireus banke koji su preuzimanjem postali vaši klijenti?
– Sve što su do sada imali imaće i dalje, ali dobiće još nešto preko toga. Ovim korakom preuzimanja Pireus banka je postala zdravija banka nego što je bila pre. S druge strane, ona ima jako kvalitetne zaposlene. Pod imenom Direktne banke nastavićemo zajedno. Razvijaćemo nove proizvode i u određenim segmentima predvoditi nove trendove u bankarstvu. Sutrašnji Pireus i današnja Direktna Banka oslobodili su se svega što je Pireus banku vuklo nadole.
Prva banka koju ste kupili bila je KBM banka, pa ste potom preuzeli Findomestik banku i promenili ime. Njen zaštitni znak bili su auto-krediti. Da li ćete i dalje razvijati taj proizvod?
– Auto-krediti su i dalje bitan element ponude, to je vrhunski proizvod koji ćemo i dalje razvijati, a potencijala ima.
Klijenti Pireus banke imaće sve što su imali do sada, a dobiće i nešto preko toga
Da li to znači da ćete akcenat staviti na rad sa stanovništvom?
– Nastavićemo sa razvojem kreditnih proizvoda namenjenih stanovništvu, ali fokusirani i na mala i srednja preduzeća koja imaju izvozni potencijal. Solidno smo regionalno zastupljeni, sa ukupno 60 ekspozitura širom Srbije, sa Pireus bankom dobijamo bitno prisustvo u Beogradu dok smo sa KBM i Findomestik bankom dobili već razvijenu mrežu po centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini. Ne fokusiramo se na velike sisteme osim ako ne mislimo da imamo određenu profesionalnu ekspertizu koju bismo im ponudili. Svakako, svi naši klijenti će biti zadovoljni.
Vlasnici Direktne Banke su dva uspešna biznismena – Andrej Jovanović i Bojan Milovanović. Kako je jednoj domaćoj banci da se nosi sa konkurencijom u vidu međunarodnih banaka koje u Srbiji imaju svoje ćerke banke?
– Mi činjenicu da smo domaća banka vidimo kao određenu prednost. Sve banke u Srbiji zajedno rade pod istom regulativom koja je važeća u ovoj zemlji. Što se nas tiče, prednost je što je mesto donošenja odluka u našem slučaju – ovde. Sa kupovinom Pireus banke bićemo 13. ili 14. banka po veličini u Srbiji. Dovoljno smo veliki, ali i dovoljno mali da imamo vrlo jednostavnu strukturu odlučivanja. Nemamo limite preko kojih moramo da idemo u inostranstvo da nekog za nešto pitamo. Sve odluke donosimo ovde.
I profit banke će ostati ovde u Srbiji?
– Da, nema gde drugo da bude. Struktura našeg vlasništva je ekstremno transparentna, bez ofšora, raznih eksternih suvlasnika i posrednika. Sve se jasno vidi i zna.
Kakva je komunikacija između menadžmenta banke i vlasnika? Utiču li na vaše odluke?
– Dugo se poznajemo i ranije smo zajedno radili. Postoje određena tela koja su ustanovljena i gde vlasnici imaju svog predstavnika. Postoji bliska saradnja i komunikacija, ali je sve odlučivanje na menadžmentu banke, i oni u tome nemaju ulogu. Ali kao dobri domaćini, menadžment, pazeći na interese svih, pazi i na interese vlasnika. Cilj poslovanja je povećanje našeg uloga u bankarskom sektoru na zdrav način. U prethodnom periodu smo rasli kroz kupovinu, ali što je vrlo bitno, imali smo i znatan generički rast depozita, koji je uvećan za više od trećinu od perioda pripajanja Findomestik banke. To nije samo stvar kamatnih stopa već i prepoznavanja nivoa usluge koju pružamo.
Dobro je što domaći biznismeni šire poslovanje i na bankarski sektor
– Već godinama se očekivao početak konsolidacije srpskog bankarskog sektora jer u Srbiji ima previše banaka za ovako plitko tržište. Ono što je zanimljivo je da je taj trend počeo time što su strane banke počeli da kupuju domaći biznismeni, dok se do pre nekoliko godina očekivalo da će sve domaće banke kupiti strani kapital. To je dokaz da domaći preivrednici bankarski sektor posmatraju kao nešto što može da donese profit I da prošire svoj biznis i na to polje – kaže Milan Ćulibrk, jedan od naših napoznatijih ekonomskih analitičara i glavni urednik magazina NIN.
Činjenica, kaže Ćulibrk, da je biznismen Andrej Jovanović krenuo od jedne i u međuvremenu kupio već tri banke može da predstavlja signal da je rešio da ozbiljno uđe u bankarski sektor.
– U narednom periodu me ne bi iznenadila još neka akvizicija – zaključuje Milan Ćulibrk.
Izvor: blic.rs