Gore od svakog kredita: Koliko zaista košta dozvoljeni minus?
Kod pojedinih banaka, kamata za one koji prekorače iznos koji im je dozvolila banka, iznosi čak i do 59,32 odsto.
Najskuplji, ali za građane i dalje omiljeni vid zaduživanja je dozvoljeni minus. Ovaj oblik kreditiranja građana od strane banke deluje najbezazlenije jer je iznos koji najčešće dobijate u visini vaše mesečne plate, ali može da vas baci u ozbiljne dugove.
Prema regulativi Narodne banke Srbije, dozvoljeni minus se odobrava najviše na 12 meseci. Nakon isteka odobrenog minusa u tom vremenskom periodu, klijent banke je dužan da obezbedi pozitivan saldo na računu bar jedan dan, kako bi ostvario pravo na obnovu ovog vida kreditiranja u istom vremenskom periodu.
Upravo ovde nastaje najveći problem. Zato je veoma važno da ukoliko ga koristite, da budete dobro obavešteni o svim elementima ugovora.
Primera radi, ako vam je plata 40.000 dinara, najverovatnije ćete dobiti od banke da koristite dozvoljeni minus za još toliko. Dakle, prvi mesec ćete imati na raspolaganju čak 80.000 dinara. Već svaki sledeći mesec do isteka roka odobrenja, smete da koristite 40.000 dinara, tačnije 40.000 umanjenih za kamatu na dozvoljeni minus, koja prema izveštaju Narodne banke Srbije, iznosena godišnjem nivou od 19,44 odsto pa do 36,28 odsto, u proseku oko 30 odsto.
– Dozvoljeni minus nosi neku kamatu, a one su obično visoke. Još gore je kad prekoračite dozvoljeni minus, onda mogu da budu i duplo veće od onoga što plaćate. Ako je kamata bila recimo 15 odsto na taj dozvoljeni iznos, za prekoračenje će da bude 20 ili 30 odsto – upozorava profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.
Kod pojedinih banaka, kamata za one koji prekorače iznos koji im je dozvolila banka, iznosi čak i do 59,32 odsto.
Dakle, dok bi onaj koji je redovno plaćao troškove dozvoljenog minusa, na kraju godine, trebao da uplati 80.000 plus 8.000 u slučaju da mu je kamatna stopa 20 odsto, ovaj koji je prekoračio minus, treba da plati 80.000 i još najmanje 16.000, a najviše 24.000 dinara da izmiri dugovanja, da bi banka mogla ponovo da mu odobro korišćenje dozvoljenog minusa.
Broj onih koji ne uspevaju da izmire obaveze u Srbiji nije mali. Tačnije, čak 267.243 korisnika dozvoljenog minusa po tekućem kasni sa otplatom na vreme svojih obaveza, a postoje indicije da će taj broj još da raste. Kod korisnika kreditnih kartica situacija je malo bolja jer 79.258 korisnika kasni.
Najčešći razlozi zbog kojih građani kasne su: gubitak posla, smanjenje plate, raskorak između dospeća obaveza i prijema zarade, promena posla, neplanirani troškovi i smrt klijenta.
Izvor: telegraf.rs
